Neusatz

Srbija danas

neusatz | 06 Oktobar, 2019 20:52

Kako izgleda Srbija danas?

Pocnimo najpre od socijalno-ekonomskih prilika. One su se u zadnjih 20ak godina pogorsale gotovo geometrijskom progresijom.

Pre svega porasla je nezaposlenost. Ona je generirana iz otpustenih sa posla, tzv. tranzicije. Mnoge proizvodne firme (ali i one neproizvodne) su prestale postojati. A one druge, koje funkcioniraju, u velikoj vecini su pokupavale strane multinacionalne firme ili domaci kupci, cija je kupovna moc bila u sukobu i sa zakonom i sa moralom. Formirana je jedna potresna socijalna piramida - beskrupulozni kapitalisti i njihove sluge sa jedne strane (oni koji neke privilegije osiguravaju apsolutnom lojalnosti koja iz izmjesta iz osnovne sfere ljudskog dostojanstva) i ocajna socijalna baza. Danas ta zemlja podseca na europske zemlje sa pocetka 20og veka, s razlikom da onda nije bilo rijaliti programa, Pinka, Happy TV koji ulepsavaju stvarnost do te mere da izlazi iz okvira realnosti.

Drustvena i drzavna dobra preoteli su domaci i strani bogatasi, cija je ekonomska mera narasla do te mere da imaju i politicku moc. Jedina kontrola nad tom moci je ona izvan zemlje (na srecu, mozda) a to su oni koji su ove vucibatine i olose i doveli na vlast.

U takvim ekonomskim i socijalnim okolnostima dolazi do pojave raznih oblika socijalne patologije. Od kriminala, preko prostitucije i narkomanije.

Kriminal je osvojio sve sfere drustva - i horizontalne i vertikalne. Prostitucija je skoro i legalizirana pod obrazlozenjem da je tako "i u Europi i u svetu". Tocno je da je to tako i u Europi i u svetu, samo sto to tamo ne smatraju pozitivnom pojavom koju treba negovati, vec, barem javno i formalno, nastoje to minimizirati, a negde i ukinuti. Narkomanija se nasla izvan kontrole. Pritom se u medijima sa nekom neduznom nehajnoscu pise o estradnim licnostima koje koriste droge. Sve sto su mladi iz toga mogli zakljuciti je bilo da droga i nije neka opasnost za zdravlje i zivot kada je koriste licnosti koje su uspesne, zive a bogami i zdrave. A i zasto bi mladi mislili drugacije kada je Zeljko Mitrovic javno priznao da je imao vezu s kokainskom ovisnocom, a i Vulin je u svojim "julskim danima" znao se "pripomagati" kokainom nakon desetina popijenih Heinekena.

U medijima su upravo i prostitucija i narkomanija sve vise prikazivani kao tekuca svojstva modernog zivota, lisena moralne dimenzije, gotovo presutno amnestirana u meri u kojoj su njihovi protagonisti situirani i u statusnom i materijalnom smislu u drustveni vrh.

Delimicno su glas protiv takvih oblika socijalne patologije podizali stariji gradjani, ali su odmah dobijali "odgovore" da ih je pregazilo vreme.

Ekonomska i socijalna politika koje se vode u drzavi nije ni mogla izbeci niti jedan od ovih oblika socijalne patologije. Ali se previse vidi da ova vlast ni ne pokusava suzbijati uzroke ili barem smanjivati posledice. Mozda zato sto im ta i takva drustvena sfera i odgovara, ljudi koji su "ubijeni u pojam" pa izlaz traze u drogama pa jos kada upale televizor i gledaju TV Pink, TV Happy i slicne televizije sve bude u stilu "Bolji zivot, Sretni ljudi pa zato i ti sretan budi".

Srednje i visoko obrazovanje postaje sve vise privilegija bogatih. Masovno ima privatnih skola i fakulteta, oni su skupi ali je njihov program autonoman i lisen svake drzavne kontrole. Narocito opasnost dolazi sa privatnih fakulteta, posebno oni na kojima se studira "Management". Te i takve "studije" jos uvek niko nije definirao, cak ni profesori koji na tim fakultetima rade. Ali se zato diploma na tim ustanovama dobijaju za novac. Sto se obrazovanje tice, posebno je opasna revizija istorije gde se suradnici okupatora prikazuju kao heroji, a oni koji su se borili protiv fasista se kompromitiraju, cesto na licnoj osnovi.

Sto se zdravstva tice, ono je oficijelno besplatno, ali samo uslovno i delimicno. Medicinski i eticki standard zaposlenih u drzavnim bolnicama je tako degradiran da lekari zaposleni u njima upucuju pacijente na privatne bolnice u kojima i sami rade vanredno. One su na prvi pogled komfornije, a kakav je kvalitet usliuga to i danas nije poznato. Ali su te bolnice jako skupe i potpuno nedostupne obicnim ljudima. U nekim drzavnim bolnicama mnogi aparati ne rade i nema novaca da se poprave, ali se zato novi aparati nalaze u privatnim klinikama.

Sve ove stvari se ne mogu saznati iz medija. Najveci dio novina, televizija i portala je ova vlasti uniformirala i disciplinirala. Cak i jedan b92 presao na senzacionalisticko izvestavanje, uklopio se u nacionalisticku halabuku, posebno protiv Hrvatske. Pojavljuju se filmovi o "junacima odbrane Kosova od NATO agresije", bez kritickog istrazivanja i pitanja sta je do te NATO intervencije dovelo i zasto su mladici u dobi od 19 godina uzaludno ginuli na Kosovu. U jednom listu kao Vreme, nekada slovio kao ozbiljan i analiticki list "druge Srbije", pojavljuju se clanci gde se operacija Oluja naziva "ustaskom agresijom". A kako je to Republika Hrvatska mogla izvrsiti "agresiju" na sopstveni teritorij, autor tog teksta ne objasnjava. A ako se takvi clanci pojavljuju u medijima koji imaju imago "gradjanskih" mozemo misliti sto sve pisu u drugim novima i prikazuju na televiziji. Na primer ono djubre Milomir Maric postavlja pitanje nacionalnosti profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu i iz toga izvlaci njegove primitve zakljucke.

A kako je do toga dosle i ko je tome kriv, dugacka je prica. Drugom prilikom.